Nisam baš siguran u logiku odluke da ćemo, ako u tržnom centru, plastičnu kesu platimo pet feninga, napraviti veliki korak ka očuvanju planete zemlje. Neko bi lakonski primijetio „dobro je da smo se sjetili“, no pitanje koje odmah slijedi šta s kesama koje smo do sad koristili, a bile su besplatne?
Neke su završile u prirodi, neke držimo u rezervi, u većim nosimo smeće, pakujemo sendviče kad dijete ide na ekskurziju, odlažemo garderobu u beskorisnu plastiku… oni štedljiviji ih čak i peru, pa ponovo upotrebljavaju, a najbolja je svojevremeno bila jedna baka iz Topolika koja je od tog najlona kojeg je pronalazila rasutog pored puta, na njivama ili tako čestim divljim deponijama tkala prostirke za kupatilio, pravila cekere raznih boja… I to poklanjala.
Tad su čini mi se te ružne plasične kese i imale svrhu. Biće tih kesa još za nove baku koje njeguju heklu s plastikom, jer onaj ko pazari nekoliko desetina maraka u nekom tržnom centru neće ni trepnuti kad kešira pola marke za desetak kesa…
Jer kupljeno valja odnijeti i kući. Ko zarađuje na kesama naredno je pitanje. Trgovci sigurno po onoj narodnoj zrno po zrno pogača, tako i kesa po kesa pristojna zaradica… Kažu da su u resornom ministarstvu pozdravili ovu inicijativu trgovaca, no razumio bi kad bi i obične male bijele plastične kese imale cijenu, a ne samo one veće. Ili kad bi ta cijena bila mnogo, mnogo veća od pet feninga što bi nas sve zajedno prisililo da u trgovinu odlazimo s tako praktičnim cekerom. Ili, da je riječ o papirnim, ili pak biorazgradivim kesama, a ne običnom najlonu koji se u prirodi razgrađuje cijelih 240 godina.
Toliko su izračunali stručnjaci, a ne mi obični smrtnici. E sad, pred narodnim poslanicima uskoro bi se mogao naći Zakon u upravljanju otpadom. Po tom zakonu predviđeno je plaćanje naknade za proizvođače ili distributere koji prvi plasiraju plastičnu kesu. A naknadu će ubirati Fond za zaštitu životne sredine RS-a.
I tako će finansirati projekte za zaštitu okoliša kojeg smo već pristojno uništili plastičnom ambalažom. Čini mi se priča ide ukrug, mada bi trebali biti na tragu onih razvijenih koji su s naplatom smanjile broj iskorištenih plastičnih kesa navodno za 65 odsto. U jedno sam siguran, ne s cijenom od 5 feninga i ne sa džabnim malim palstičnim kesama pored kase…
Svoje mišljenje o naplaćivanju plastičnih kesa imaju i u prijedorskom Udruženju potrošača. Murisa Marić, izvršna direktorica UG „DON“ pri kojem djeluje ovo aktivno Udruženje potrošača smatra da je riječ o čistoj zaradi trgovaca jer, kako kaže niko nam ne garantuje da su ovo biorazgradive plastične kese.
– I dalje plaćamo plastiku 5 feninga i dalje zagađujemo okolinu. U trgovačkom centru ostala je ista kesa koja košta 5 feninga. Samo su skinuli logo a sve ostalo je isto. Pa je pametnom i to dovoljno da zaključi da je zarada u pitanju. Razočaralo me sve to i lično mislim da bi trebalo bojkotovati kupovinu tih kesa, na način da sa sobom u trgovinu nosimo cekere, a ne da plaćamo trgovačku muljažu koja nema nikakve veze s ekologijom – kaže Marić.
