Da se ne persiramo, ne odugovlačimo, da ne pokušavam upakovati ono što vam hoću reći, ja ću to direktno. U glavu. Pozovite 1414. Ne sutra. Ne danas. Odmah. Zove se Mirjana Jojić. Samohrana je majka. Bori se za život. Nada za spas postoji u Turskoj. Za spas trebaju novci. Nemam obraza tražiti od vas nikakve uplate jer svakom je danas do njega. Rupa million. Ali podignite slušalicu. Svakog prokletog telefona do kojeg možete doći. Uključujući i firmin. I ja sam. Par puta. Nek mi vlasnik firme halali trošak od par maraka. A hoće…Tamo vi, po sudovima, opštinama, električnom, komunalnom, policijskim stanicama, centrima za socijalni rad i svim ostalim institucijama, okrenite 1414.
Mi vam halalimo utrošak budžetskih sredstava. 1414. Vi iz medija, sa portala, ozbiljnih i neozbiljnih, podijelite Mirjaninu objavu. Moju ne morate. Ali ako ste u redakciji, pretpostavljam da imate telefon pri ruci. 1414. I opet. I šta me briga ako mislite da nemam pravo i da nije fer da ovo od vas tražim. Nije fer ni da jedna djevojčica odrasta sama, bez majke. Nije fer da to ne promjenimo ako možemo. A možemo. Barem pokušati. Rekoh li vam da se latite telefona? 1414. I opet. Komentare ne dozvoljavam. Osim ekrana telefona sa slikom obavljenog poziva. Volim i ja vas. Uvijek. I opet.
izvor: Črčkarije
