Kada je negdje polovinom prošlog vijeka, po povratku iz izgnanstva u Beograd Miloš Crnjanski rekao Dobrici Ćosiću da mu ne vjeruje da se raduje njegovom povratku, jer neće više biti najbolјi srpski romansijer kad je on tu, Ćosić mu je nakon izlaska iz teškog nokdauna zajedlјivo odgovorio da je on, Crnjanski, svoju trku otrčao, a da pred njim, Ćosićem, do cilјa ima još 30 godina. I Crnjanski i Ćosić, davno i malo manje davno, otrčali su svoju književnu i životnu trku. Decenijama kasnije, bez književnosti, romansiranja i poetike, u teškim uslovima današnjice, svoje trke trče brojni akteri i trkači. Među njima su i takozvani socijalni partneri koji se zovu Savez sindikata Republike Srpske, Unija udruženja poslodavaca i Vlada.
Cilј trke je najniža plata za ovu godinu. Velik je cilј i podalek od svih, a noge teške, ne daju trčati bez pogurenog stava. Sindikat traži da najniža plata bude 800 maraka. Poslovna zajednica tvrdi da je to nerealno i da se ne može zaraditi na tržištu. Pored teških nogu za trčanje do cilјa, kojeg različita matematika Sindikata i poslodavaca sve više udalјava, premijer Radovan Višković mora da pazi i na ruke, jer kako kaže, dosadilo mu je da se vruć krompir stalno prebacuje u njegove i Vladine ruke. Ako nema dogovora, Vlada mora donijeti konačnu odluku, ali takav je život. Osim što ima mogućnost, pa i obavezu da vlada, Vlada ponekad mora da prži ruke vrućim krompirom, koji joj u te vladajuće ruke bacaju oni koji mogu dobaciti, ili oni čije su ruke već nagorjele vatrom neusklađenih ili nemogućih rješenja.
Na kraju ponovo na početak priče. Zgužvan životom i bolešću, razočaran u sve i svakoga, ponajviše u život koji ga je izmučio i isparanoisao, veliki Crnjanski je jednog dana neke davne godine prije pola vijeka, u beogradskoj bolnici odbio hranu, okrenuo se ka zidu i izdahnuo. I naši razgovori, dogovori, pregovori se isto tako često okreću ka zidu, izdišu i izdahnjuju. Crnjanski je možda i morao tako. Naši dogovori ne moraju. Ima mnogo drugačijih i lјepših puteva. Makar do tad dok se nismo potpuno razbolјeli i bespovratno se okrenuli ka zidu.
Kozarski/Zoran Sovilј
