Nekada je svaki grad imao nekoliko vunovlačarskih radnji. Danas u BiH samo jedna. I to u Prijedoru. U vlasništvu porodice Pilipović.
Vunovlačarski stroj Milan Pilipović u svojoj radnji postavio je 1986. godine i tako pokrenuo porodični biznis, koji danas vodi njegova kćerka Milanka. U početku bilo je teško snaći se u svim poslovima s vunom, ali ubrzo su se stvari posložile i krenulo je u dobrom smjeru.
– Moj otac je odlučio da pokrene porodični posao i odlučio se za vunovlačarstvo. U početku to nije bilo baš tako jednostavno, s obzirom da je moj otac radio u Rudniku i nije imao nikakvog predznanja o vunovtačarstvu. Ali uspio je. lz godine u godinu sve je bilo lakše. Sestra i ja smo mu pomagale i u svemu tome smo i danas. Nekada je bilo puno posla i nakon završetka srednje škole i ja sam se više uključivala u ovu priču i sada sam tu umjesto njega – kaže Milanka Pilipović Radutović, vtasnik Zanatske radnje “Minaka”.
lako se trudi da održi proizvodnju, Milanka priznaje da je ovo zanat koji polako izumire. Nekada je ova radnja brojala 10, a danas samo četvoro radnika. Sve je teže doći do radne snage, jer rijetki su oni koji su u današnje vrijeme zainteresovani za zanat.
– Pokušavamo da dodemo do radnika. Trenutno nam treba jedan radnik i ne mogu da ga pronađem. čula sam kako kažu “Da joj ja predem vunu”. Pa to rade mašine, neće niko sjediti na stotici s preslicom i presti vunu. Nemaju uopšte predstavu kako to izgleda, ali znaju da to ne žele – dodaje naša sagovornica.
U ovoj zanatskoj radnji rade kompletan proces prerade vune, od pranja, sušenja, češljanja, predenja i bojenja, pa do pakovanja. Milanka nam je ispričala kako izgleda proces vlačanja iti češljanja vune.
– Prvo je potrebno ošišati ovce krajem proljeća ili početkom ljeta. Nakon šišanja vuna se opere i dobro osuši. Poslije toga vuna se šalje na preradu i češtjanje. Nakon čega dobijamo prirodno predivo ili ga farbamo – dodaje ona.
Vuna koju prerađuju uglavnom je sa naših prostora.
– Iskreno, sve teže dolazimo do sirovine. Sve je manje ljudi koji se bave uzgojom ovaca. Nije baš onako kako je bilo ranije. Jednostavno, takvo je vrijeme došlo, seoska domaćinstva se gase, a i ne isplati se ljudima živjeti u gradu, a uzgajati ovce na selu – kaže Milanka.
Proizvode iz “Minake” plasiraju na domaće tržište. Najčešći kupci su starije gospođe koje predivo najviše koriste u kućnoj radinosti, za pletenje odjevnih predmeta. U “Minaki” možete pazariti prirodnu i ofarbanu vunu, tanku i debelu, ali i u kombinacijama sa raznim bojama.
novinar: Mirjana Šodić / Kozarski
