Predsjednik uprave firme koja je trenutno virtuelno registrovana obećava da će RŽR “Ljubija” izlistati na Njujorškoj berzi i da će vrijediti nekoliko desetina puta više nego sada jer je “rudnik zlata vrijedan”.
Obećava transparentnost, ali sada nisu spremni pokazati svoje razvojne planove
Na kritike zbog izabranog modela ulaska u većinsko vlasništvo odgovara optužbama na račun ArcelorMittala za transferne cijene i prodaju rude po “cijeni pijeska”.
– “Odlučili smo se da vama damo prvi intervju. Ima medija koji dokapitalizaciju RŽR “Ljubija” samo hvale i drugih koji u svemu vide sve loše. Vi ste dosta pisali o RŽR “Ljubija” i mislim da to radite korektno, mada u poslednje vrijeme i vi više naginjete na kritiku”, počeo je telefonski poziv Evgenij Zotova.
Ponuda za razgovor prvog čovjeka kompanije koja ulazi u većinsko vlasništvo RŽR “Ljubija” na ovakav način – direktnom dokapitalizacijom, a koja je podigla toliko prašine ubrzo nakon naše prve informacije, više je nego zanimljiva. Ispoštovan je naš uslov da nema zabranjenih pitanja.
Zbog kašnjenja na intervju, uz izvinjenje zbog sastanaka u Vladi RS i žurbe Isaka Siegala za Sarajevo, skraćeno je trajanje razgovora, ali ključna pitanja su postavljena.
Povremeno se u intervju uključivao i Evgenij Zotov, jedan od akcionara SE-GEDC Corp. kako bi objasnio “operativne stvari” za koje je on zadužen.
Zajedno su branili ovaj način ulaska u vlasništvo RŽR: “Niko ne želi da se bori protiv ArcelorMittal-a… Kad sam se vidio sa vašim ministrom, zaključili smo da je ovo jedini i najbolji način“, otkriće Siegal.
CAPITAL: Koje su reference Vaše kompanije, gdje se one mogu provjeriti i saznati kojom djelatnošću se bavite?
SIEGAL: Naša kompanija je čisto američki konzorcijum. Ovo zato što ja imam drugu kompaniju u Kanadi u kojoj sam direktor. Ona se zove GEDC i imamo veliki rudnik. Ima zalihe oko četiri milijarde tona rude. U toj oblasti imamo tri ovakva nalazišta i radimo na njenom razvoju i plasmanu rezerve od 213 miliona tona. O ovom poslu znamo sve što se ima znati. Naša prvobitna ideja bila je da kompanije rade zajedno, ali kako počinjemo ispočetka, htjeli smo da imamo sve čisto u knjigama.
CAPITAL: Ko vas podržava ovdje?
SIEGAL: Dobili smo potpunu podršku Američke ambasade u BiH koja stoji iza naše ideje i namjere da poslujemo u BiH. Prethodno smo razgovarali sa ljudima iz Ambasade SAD-a. Imao sam sastanak sa Allison Stepincem ekonomskim predstavnikom ambasade SAD. Iznijeli smo ideju da investiramo veliku količinu novca i zašto želimo biti jedan od najvećih investitora u BiH.
Znali smo mi da će biti problema, ali oni dolaze uz posao, onaj koji ih nema je mrtav.
Kada sam razgovarao sa ministrom energetike Srpske Petrom Đokićem i od njega smo dobili potpunu podršku. On je rekao da nas podržava i da ćemo raditi zajedno.
Pitao sam se, kada sam došao ovamo, kako je moguće da ArcelorMittal do sada nije radio ništa do sada? Kako to da iskopavaju oko milion tona teške rude godišnje, kada mogu daleko više? Znam da mogu iskopavati i pet i deset tona. Zar vam ne treba više? Kad imate rudnik sa 250 miliona tona rezervi, onda možete daleko da dogurate u narednih 20 godina ako kopate 10 miliona tona godišnje. To je dobro za nas, dobro i za ekonomiju i za državu, za sve, ali to nije rađeno.
FOTO: Fotografija koju nam je dostavio Zotov, kao dokaz dobre saradnje sa Vladom Srpske
CAPITAL: Zašto?
SIEGAL: Zato što nikome nije bilo stalo šta se dešava ovdje. Njima je ovo velika kompanija koja iskopava mnogo rude i koja zarađuje mnogo novca. Nije ih bilo briga kako se uopšte izvozi roba odavde.
CAPITAL: Sajt Vaše kompanije ne funkcioniše, a kompanija se nalazi na virtuelnoj adresi koja se može iznajmiti za 50 dolara mjesečno.
SIEGAL: Isto su nas pitali u Američkoj ambasadi. Njima sam rekao, kao što ću i vama: Ne želimo troškove. Danas postoje virtuelna kompanije i ne moramo imati velike troškove kada počinjemo sa biznisom. Kada pokrenemo biznis, imaćemo kancelariju i radnike, ovdje ili u inostranstvu. Nema to smisla, još nismo počeli sa radom, nemamo nikakav biznis. Imamo veliku kancelariju u Kanadi, ali ovo neće biti vezano za nju. Sada kada nam je partner Rudnik željezne rude, radićemo zajedno i naša papirologija biće kristalno čista. Šta će nam onda kancelarija? Sve je to virtuelno danas.
Nekoliko puta povećati eksploataciju
CAPITAL: Kakvi su vaši planovi sa “Ljubijom”? Možemo li da vidimo negdje prijedlog i razvojni plan koji ste rekli da ste dostavili akcionarima RŽR?
SIEGAL: Čim završimo ono na čemu radimo sada, idemo na izradu planova. Naši su planovi očigledni. Želimo da se iz tri nalazišta željezne rude iskopavaju sirovine, a da to donese više novca Vladi, ljudima i da postane profitabilniji. Zato ulažemo toliko novca u to. Planove ćemo objaviti, ali ne sada, dok ne završimo šta imamo. Nešto ćemo reći, nešto nećemo, za neke stvari ćemo se kao Amerikanci pozvati na pravo na Peti amandman (da sami sebe ne inkriminišemo).
CAPITAL: Hoćete li se i dalje baviti rudarskom djelatnošću?
ZOTOV: Ovo bolje da ja prokomentarišem. Gospodin Siegal je predsjednik i izvršni direktor, a ja se bavim operativnim stvarima, a imamo kolege koji rade finansije i pravne stvari. Puno toga je urađeno za RŽR dok smo došli do ovog rješenja. Urađeno je kompletno istraživanje resursa željezne rude. U planu je izgradnja nove fabrike za preradu željezne rude višeg kvaliteta. U ovoj fazi radimo na usaglašavanju sa postojećim operaterom u Omarskoj.
Spremno je sve što nam treba, ulažemo 100 miliona maraka ukupno, od čega je 50 miliona maraka za proceduru dokapitalizacije, a ostatak će biti rezerva za izgradnju nove fabrike. Uskoro će sve ove tačke biti poznate javnosti.
Da li vi imate puno informacija o tome šta se dešavalo u fabrici od 2004. do danas? Smatram da nemate. Mi želimo da otvorimo novu stranicu poslovanja kao američka kompanija, kao partner RŽR-a i zajedničkog preduzeća. Sve će biti transparentno i otvoreno za medije.
Prekjuče smo pričali sa direktorom RŽR-a Stankom Vujićem i dogovorili da na sajtu bude otvorena nova rubrika u kojoj će biti objavljeni svi dokumenti, planovi i odluke, izjave i odluke Upravnog odbora. Naš je plan da se otvorimo i promovišemo i u međunarodnoj javnosti. Nema više skrivenih pitanja u poslovanju rudnika.
CAPITAL: Da li ćete tražiti novu koncesiju za eksploatacija rude?
ZOTOV: Koncesiju ima zajedničko preduzeće u Omarskoj, na tri miliona tona u rudniku „Ljubija“, radzgovara se o još nekim koncesijama. Kod koga je koncesija to nema veliki značaj. Bitno je samo da li se radi transparentno i na koji način. Do sada se radilo po formuli troškovi-proizvodnja-plus neki procenat. Postavlja se pitanje da li neko koristi tu formulu u preduzećima u Americi, Njemačkoj, Francuskoj. Odgovor je ne. Koja je razlika između preduzeća u Americi, Njemačkoj ili Francuskoj u odnosu na Republiku Srpsku ili Bosnu. Naći razliku i mijenjati je tako da se uvedu međunarodni standardi poslovanja. Svi konkretni planovi biće uskoro poznati.
CAPITAL: Kada će to biti?
ZOTOV: Vrlo skoro. Moći ćete pratiti sve što će se dešavati. Ko su bila lica u opoziciji koja su stalno nešto pričala da nije u redu. Za njih: Šta nije u redu? Šta se sve dešavalo od 2004. godine do danas, da li su rudna bogatstva prodavana po cijeni pijeska i trebamo li nešto mijenjati ili nastaviti da radimo na taj način. Ako ste protiv promjene, onda vi, dakle, podržavate ono što je rađeno ranije. Ajmo da nastavimo prodavati naša rudna bogatstva po cijeni pijeska. Ili ćemo nešto da mijenjamo. Kada uvedemo naš tranasparentni model, neće biti bitno ko je direktor. Kao što ne znate ko je direktor Vibera, jer vam ta aplikacija radi dobro. Slično mora biti i kod nas. Bitno je samo da je poslovanje dobro, otvoreno, transparentno i po zakonu. Da neko može ući pregledati knjige, planove, statistike i izvode i da vidi da je sve po zakonu. To će biti kraj svih spletki, igranki i zavjera.
„Sa vašim ministrom smo usaglasili da je ovo najbolji način“
CAPITAL: Ako ste ozbiljna kompanija i investitori, zašto onda bježite od konkurencije i zašto niste odabrali neki drugi način za ulazak u vlasništvo „Ljubije“, na primjer, putem međunarodnog tendera, aukcije? Zašto to niste kupili na berzi kada ih je IRB 2019. godine iznio na berzu? Zašto se išlo u dokapitalizaciju po unaprijed dogovorenom kupcu?
SIEGAL: Da odmah nešto razjasnimo: Niko ne želi da se bori sa ArcelorMittal-om. Nijedna veća ili velika kompanija. Sa kime god sam pokušao da se dogovorim da uđemo zajednički na tržište i da se borimo sa ArcelorMittal-om, nije niko htio. Kad sam se vidio sa vašim ministrom, usaglasili smo se je ovo jedini i najbolji način.
ZOTOV: Postojala su dva otvorena tendera sa dva učesnika: Kompanija Izraeli Investment Group i ArcelorMittal. Mi smo pobijedili u fer igri. Šta se desilo poslije? Sve ispolitizovano. Došlo je četiri stotine ljudi u 10 korporacijskih autobusa, a nijedan čovek nije došao svojim autom da izrazi svoje neslaganje.
CAPITAL: Zašto ih sada nema da se bune?
ZOTOV: Vi ste novinar pa vi provjerite. Dobro se sjećate da je bilo 400 ljudi na protestima, dovezenih sa namjerom. Zašto ne prihvatite da ste izgubili na na tenderu i demonstrirate? Prihvatite uslove, tender je bio otvoren, mi smo ponudili najbolje uslove, molim lijepo! Ko onda pokušava da blokira prijedorsku petlju kamionima?
CAPITAL: Ponovo, zašto ih sada nema? Da li je to zato što je Mittal dobio koncesiju i zato što ste vi teren pripremili ranije?
ZOTOV: Ključna je stvar formula poslovanja. Ako neko želi da ostane fiksna cijena proizvoda, to nema šanse. Objasnite javnosti, Vladi, opoiziciji i malim akcionarima zašto želite prodavati željeznu rudu po cijeni pijeska. Mi hoćemo samo međunarodne standarde poslovanja. Donosimo ozbiljna sredstva u Srpsku, 100 miliona maraka, uradili smo sva istraživanja, gradimo novu fabriku i iskopavaćemo oko četiri miliona tona godišnje. Povećavamo kvalitet za minimum 58 odsto. Da li je neko protiv novog proizvođača?
CAPITAL: Zašto niste kupili na berzi akcije kada ih je država prodavala i tako postali vlasnik?
ZOTOV: Na aukciji se takmičite sa ljudima koji možda ni ne igraju fer. Pitam vas, da li su demonstracije ispred Narodne skupštine i na prijedorskoj petlji bili fer ponašanje. Kada se ljudi bave takvim stvarima, kako da onda sjedite sa njima za istim stolom?! Da smo mi ponudili 92 miliona, a oni 93 miliona, ja bih se rukovao sa pobjednikom. Ako si izgubio, prihvati. Ljudi ponudili bolje uslove, zašto onda praviš takve stvari. Sad je igranka završena i poslovanje će pratiti Američka ambasada. Pratiće naš rad i međunarodni mediji.
CAPITAL: Hoćete li tražiti koncesiju od Vlade za preradu željezne rude u novoj fabrici?
ZOTOV: Za ovo pitanje treba pronaći pravno rješenje. Ne želim nikakve sudove. Treba pregledati postojeći ugovor, jer postoje neke tačke u zajedničkom preduzeću. Znam samo da će sve kod nas biti javno i otvoreno. Ko je bio učesnik on će morati to jasno reći. Jedno od ključnih pitanja koje Vlada pokušava da riješi sa postojećim menadžmentom je formiranje cijena prema svjetskom tržištu.
CAPITAL: Vi ste prije nudili 92 miliona, sada je to znatno niža cijena i taj novac ostaje na računu preduzeća. To je ipak bolja kombinacija za vas kao investitora.
ZOTOV: Vi kao vodeći biznis portal morate shvatiti razliku između prodaje, prenosa vlasništva ili dokapitalizacije.
CAPITAL: Ali, vi ulazite u vlasništvo i u jednom i u drugom slučaju.
ZOTOV: Mi ulazimo, ali postoje akcionari i kapital, a mi dolazimo iznad.
CAPITAL: Da, ali vi dokapitalizacijom smanjujete procentualno učešće ostalih.
ZOTOV: U finansijskom smislu niko ništa nije izgubio. Recimo, ako ste imali svoj paket akcija, mi ulazimo u vlasništvo i on se ne smanjuje. Cilj je da za nekoliko godina, kada mi budemo povećali proizvodnju, dođemo do Njujorške berze. Gospodin Siegal živi u Njujorku. Kompanija iz Republike Srpske biće prva u listingu Njujorške berze. Vi, kao biznis portal znate da se za tako nešto moraju ispuniti visoki kriterijumi. Vrlo je važna transparentnost, jasna strategija i finansijski izveštaji, sve ono čega sada nema. To je za vas razlika u odnosu na situaciju od 2004. godine do danas. Ovo je nova stranica istorije, novi format poslovanja, sa ciljem da kompanija stigne do Njujorške berze. Dokapitalizacijom ove kompanije vrijednost će biti desetinama puta viša nego što je to sada na Banjalučkoj berzi.
SIEGAL: Naša kompanija će biti transparentna. Ne znam zašto to nisu radili od 2004. godine do danas. Niko to nije radio, ArcelorMittal nije ništa preduzimao oko toga. Sada će se sve mijenajti. Naš model poslovanja biće kompatibilan sa svjetskim kompanijama, a kada postignemo rast kvaliteta od 58 odsto, otvoriće nam se svijet.
Svi se boje Mittala osim nas
CAPITAL: Kako komentariše optužbe da ste imali privilegovan položaj jer ostale svjetske kompanije nisu mogle da se uključe u ovaj posao? Da je ponuda za dokapitalizaciju išla direktno samo prema vama. Neki smatraju da je Republika Srpska mogla dobiti mnogo više da je dopustila da na tržištu uđe neke druge kompanije koje se bave rudarenjem.
SIEGAL: Da li se pojavio još neko? Dobro zapamtite: Niko nije želio da se bori sa AarcelorMittal-om. Niti da donese novac u ovu kompaniju. I to zato što se plaše. Mi nismo. Sada se Arcelor Mittal budi i razmatra razvoj pojedinih sektora i rudnika. Zašto to nije učinjeno ranije, recimo 2004. godine. Izvinite, ja sam malo emocionalan kada čujem takve laži i gluposti. Da li se iko drugi takmičio? Nije. Plaše se i niko ne želi da dođe. Ovaj rudnik vam je zlata vrijedan, kao i zemlja, imate dobre ljude. Ali, zašto ovdje radi 700 ljudi umjesto 2.000? Kada sam prvi put došao, zatekao sam grad duhova, prazne kuće i ustanove. Zašto? Zašto je tako već 18 godina? Trebalo bi da više marite za svoju zemlju i ljude.
Svjestan sam da je bio rat i da je teško, ali kada vidim da niko ne radi ništa, to me ljuti. Ja mogu i uradiću. Zato uzmite i ne postavljajte pitanja zašto to radimo. Niko ne želi da se bori za ArcelorMittal. Ja sam borac i bokser, ja ulazim u ring i borim se. Ne plašim se nikoga osim Boga.
CAPITAL: Mogu li dobiti na uvid vaše planove?
ZOTOV: Svi će planovi, kada budu gotovi, biti objavljeni na našoj internet stranici. Nema više igara, niti će biti išta sakriveno. Ranije se krilo svašta i kreirala se nekakva loša priča. Zašto se manipulisao cijenama? Mi to nećemo raditi, a jasno je ko jeste. Zašto se vi kao biznis portal niste bavili tim manipulacijama cijenama, recimo, ako se nešto prodavalo po cijeni od 18 evra, realno je koštalo 250? Kako je to moguće?
CAPITAL: Mi smo ta pitanja postavljali ali nismo dobili odgovore. Za te stvari nije kriv mediji, nego kontrolni organi, poput Poreske uprave ili Inspektorata koji su to dozvolili. Ne može medij biti kriv zato što neko krade pare od države.
ZOTOV: Od nas ćete dobijati sve odgovore.
CAPITAL: Naš portal je više od bilo koga drugog medija pisao o transfernim cijenama u Mittalu, o opraštanjima dugova. Nije nama bitno ko je vlasnik preduzeća, nego da li država od toga ima neku korist ili ne.
SIEGAL: To je odličan stav. Do sada je rudnik ubijan. Kada pogledam šta se radilo prije, osjetim gorak ukus u ustima. Ja sam rekao šta ću raditi i to ću ispuniti. Godine 2004. niko nije znao mnogo o Mittalu i poslovanju. Punih 18 godina uplaćivala se tona željezne rude po cijeni od 18 evra dok je cijena na tržištu rasla na 100 na kraju do 250 dolara. Razlog tome je i rat i rasulo u državi. Sa našim dolaskom situacija će se popraviti. Želimo da radimo i da ljudi zarade. Plate ovdje su oko 500 dolara, a u cijelom svijetu one su dva do tri puta više. Radnici u rudniku bi trebalo da mogu zaraditi više nego neko na šalteru banke ili kasirka u samoposluzi. Sada počinjemo ispočetka, sviđalo vam se to ili ne.
CAPITAL: Kako komentarišete ocjene opozicije o postojanju političke pozadine, da Miloradu Dodiku trebaju veze u Americi, kao i da on ima političke motive da vama prepusti ovaj posao?
SIEGAL: Neću uopšte ulaziti u politiku. Ja sam biznismen. Da sam se htio baviti time, bavio bih se. Oni samo pričaju, a meni je to jeftino. Ja stvaram i neću da se petljam u politiku.
CAPITAL: Da li vas brinu krivične prijave koji su opozicioni političari (Nebojša Vukanović) podnijeli protiv Vlade Republike Srpske, a koje imaju veze sa dokapitalizacijom?
ISAAK SIEGAL: Kakve to veze ima sa mnom?
ZOTOV: Mi to podržavamo. Pokrenite istrage i podižite krivične prijave. Idemo svi zajedno da istražujemo šta se to zapravo dogodilo u ovoj kompaniji od 2004. godine do danas i da procijenimo šta ne trebamo raditi u budućnosti. Mi želimo novu investiciju i novu fabriku sa 500 novih radnih mjesta. Nema tu ništa kriminogeno. Kada ponudimo sve to otvoreno i transparentno, neće biti ni jednog razloga da se radi bilo kakva istraga.
SIEGAL: Krivično djelo je krađa, a ne otvaranje novih radnih mesta i unapređivanje rada fabrike. Mi ćemo stvarati, praviti novac, a oni su krali. To je razlika između nas i onih prethodnih.
izvor: Capital
