Život je kao vožnja vozom, sa svim stanicama, obilascima, srećama i nesrećama. Ulazimo u voz, upoznajemo svoje roditelje i mislimo da će zauvek s nama putovati, ali oni će na nekoj stanici ipak morati izaći, mi ćemo, naravno, morati da nastavimo putovanje bez njih koliko god nam to teško palo. U voz će ući mnogo putnika, naša braća i sestre, rođaci, prijatelji, pa čak i ljubav našeg života. Mnogi će izaći iz voza i za sobom ostaviti veliku prazninu, dok za neke nećemo ni primjetiti da su izašli. To je putovanje puno radosti i sreće, tuge, pozdrava na sastanku i na rastanku.
Uspjeh se sastoji u tome da sa svima uspostavimo dobar odnos, pun ljubavi i poštovanja.
Velika zagonetka je to što ne znamo na kojoj stanici moramo i mi da izađemo.
Zato moramo da živimo, volimo, opraštamo i uvek da dajemo najbolje od sebe! Jer, jednog dana kada dođe taj čas, našeg silaska sa voza i naše mesto ostane prazno, iza nas treba da ostanu samo lijepa sjećanja na nas, koja će u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi čežnju na lijepe trenutke koje smo proveli zajedno!!!
Želim vam, da vaše putovanje svakim danom bude sve lepše i ljepše i da u prtljagu uvek imate zdravlja, ljubavi, sreće, uspeha i novca.

Ako vam se svidjela ova poučna priča podijelite je sa dragim osoba iz vašeg voza!