Na to koliko su naše misli moćne i kako njihovim usmeravanjem možemo pozitivno uticati na sopstveni život podseća dr Branimir Nestorović podsećajući na reči Nikole TesleKad nauka počne da se bavi nemerljivim fenomenima napredovaće mnogo vise. Ugledni lekar uveren je da pozitivne misli rađaju pozitivnog čoveka i pozitivno utiču na zdravlje, kao i na sve što se dešava oko nas. Dok se priseća reči svoje majke koja je govorila “Nemoj prizivati nesreću” dr Nestorović kaže da ne treba negativno razmišljati jer su onda šanse da se nešto loše desi znatno veće.

On životne prepreke prihvata s lakoćom i kaže da istinsku radost osećamo samo kada potpuno učestvujemo u životu, kad sledimo svoje strasti i pratimo ritam sopstvenog srca. Na Balkanu su mnogi ljudi žrtve loših vesti i najcrnjih prognoza.

Dok ulicom korača sve više zabrinutih lica život prolazi pored njih. Ali, da li tako baš mora da bude?

-Ako neprekidno slušate o bolestima, smrti, ubistvima, istrebljenjima, haosu, nemaštini, vaš se mozak brani tako što redukuje broj informacija koje dobija. Vremenom se gubi empatija, prestanete da saosećate sa drugima i birate sopstveno preživljavanje. To je jednostavan mehanizam koji se koristi u manipulaciji javnog mnjenja. Dok mozak čoveka procenjuje da ga nešto ugrožava, bira mehanizam odbrane koji je loš koji jer isključuje više interesne sfere i aktivnosti i više intelektualne aktivnosti. Tad ste podložniji infekciji, imate slabe kognitivne sposobnosti i više ne možete da procenite šta je dobro, a šta loše. Kažu da ljudi najviše vole avionske nesreće, da je to šampion loših vesti, od srceparajućih priča o tome kako je neko jedva dobio kartu pa poginuo, do one da je porodica zakasnila na avion pa preživela. Ljudi vole melodrame. Život je postao rijaliti, a rijaliti je postao život, izgubila se granica u svemu tome.

Kako na ljude utiču loše vesti?

“Svi su kondicionirani na preživljavanje i ljudi nemaju vremena da se posvete lepim stvarima, dobrim ljudima, knjigama. Neprekidno su u džungli u kojoj čekaju da neko skoči sa drveta i zakolje ih. Negativne vesti imaju najviše klikova na internetu, svi ih forsiraju i to je tužna istina. Ali, mi uvek imamo izbor da takve vesti ne čitamo”.

Kuda vodi hronična zabrinutost?

“To je stanje hroničnog stresa koji vodi ka uništenju zdravlja. Ljudi sa negativnim emocijama imaju mnogo zdravstvenih problema, a jedan od njih je depresija. Oni sami ruše sopstveno zdravlje. Tu mnogo pomaže vizualizacija o kojoj govori i Novak Đoković. Efekat privlačenja negativnih događaja negativnim mislima je izuzetno moćan, baš kao i onaj koji se odnosi na pozitivne misli. Pacijent koji se plaši da će dobiti tešku bolest i neprekidno ide na preglede, na kraju se i razboli. Emocije utiču na emocionalni sistem čoveka. Negativne emocije su loše za naše zdravlje i imuni sistem. Od sopstvene negativnosti nemate koristi, već samo potencirate svoje probleme. Ako se osvrnete na aktuelni virus o kojem priča ceo svet i malo zastanete i sagledate podatak da je negde obolelo 550 ljudi, a umrlo 12 od kojih su svi bili stari i imali su neku hroničnu bolest, dobijate podatak da je to veoma mali procenat ljudi, tek 2 %. To nije razlog za paniku, zar ne? Postoje dva načina razmišljanja, jedan je ako su ti ljudi bili jako stari, zar to nije dobro za mene? A drugi pogled na virus je od toga se umire”.

Na koji način čuvate svoj imunitet?

“Mnogo pešačim, trudim se da jedem što više voća i povrća i da živim po principu zadovoljstva. Lepe stvari stimulišu imuni sistem i razvijaju mozak. Važan je i hedonizam, da uživate u lepim mirisima, jedete dobru hranu, pijete dobra pića, okružite se dobrim ljudima, slušate dobru muziku. Sve je to neuroplastika i razvijanje mozga. Ne treba da vodite glupe razgovore i ne gubite vreme sedeći u zadimljenim prostorijama”.

Zašto uvek birate da gledate romantične filmove?

“Neki vole da gledaju horore što je po meni jako loše. Ima psihologa koji kažu da se njima oslobađate fobija i strahova. Ali, kad nešto gledate, npr. kad se ruši zgrada, to je već stres za organizam, pa je samim tim i gledanje horora stresno i oslabljuje vam imunitet. Ipak, neki to vole i kažu da im podiže adrenalin, mada ja kažem da nije tako već vam se tako podiže nivo stresa. Kortizol vam postaje visok, a organizam ne voli stresove. Duže žive oni koji nemaju stresove. Ljudi definitivno rade sami protiv sebe. Zar nije bolje gledati nešto što će vam izazvati pozitivne emocije? Na žalost, u holivudskoj produkciji više nema optimističnih filmova, a za nas matore više nema romantičnih komedija koje oduvek volim”.

Čini se da je pesimizam ovde postao način života?

“Momo Kapor je rekao: Ako uzmeš 6.4.1941. kao svoju referentnu tačku, onda sad živiš super jer je tad poginulo 10 000 ljudi u bombardovanju Beograda, ali ako uzmeš za referentnu tačku Bil Gejtsa koji sedi na jahti, pije šampanjac i jede kavijar, onda ti je život katastrofa. Ali, ne mora da bude ni jedno ni drugo. Treba izvući maksimum iz onog što imaš, a ne da kukaš. Naši preci su imali znatno manje novca i mogućnosti za zabavu, a nisu bili nesrećni. Moja majka nije imala šta da obuče i pojede, ali je bila srećna i zadovoljna. Kad sam je pitao kako je bilo tokom rata očekivao sam da mi priča o krvi do kolena, ali mi je rekla da joj je 1943. bila najbolja godina života. Imala je, kaže, dobro društvo sa kojim je išla na igranke u Oficirski klub, pa fijakerima na Savu gde su se kupali. Priča je jednostavna. Radujte se malim stvarima”, zaključuje dr Nestorović.

Izvor: Alo.rs