Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Лазареву суботу, познату и као Врбица, празник дубоко укоријењен у вјери, традицији и симболици наде. Овај дан представља духовну увертиру у посљедњу седмицу Васкршњег поста и припрему за највећи хришћански празник – Васкрс.
Лазарева субота посвећена је сјећању на васкрсење Лазара из Витаније, догађај који православна црква сматра једним од највећих чуда Исуса Христа. Тиме је симболично најављено и Христово васкрсење, темељ хришћанске вјере.
Врбица се увијек обиљежава у суботу, дан прије Цвијети – празника који се слави тачно недјељу дана пред Васкрс. Тада се цркве пуне дјечијим осмијесима, јер управо најмлађи, у свечаним поворкама, доносе врбове гранчице украшене цвијећем и звончићима. Те гранчице симболизују гране којима су вјерници у Јерусалиму дочекали Христа при његовом уласку у град.
По обичају, дјеца гранчице остављају у цркви да би на јутрењу на Цвијети биле окађене и благословене, а затим се дијеле народу. Тог дана се бере и мирисно прољетно цвијеће, али се не уноси у кућу – оно остаје у дворишту, потопљено у води. Ујутро, водом у којој је цвијеће стајало, укућани се умивају, а домови се ките расцвјеталим гранчицама и надом у нови живот.
Врбица није само црквени празник, већ и дан њежности, када млади размјењују цвијеће као знак поштовања и љубави. То је празник који враћа вјеру у чуда, подсјећа на моћ доброте и уноси свјетлост у срца вјерника, малих и великих.
У овим данима духовне припреме, Лазарева субота буди наду да послије таме долази свјетлост – баш као што послије смрти долази васкрсење.
infoprijedor.ba
