Srpska pravoslavna crkva i њени вјерници данас обиљежавају празник Часне вериге, дан када је, према хришћанском предању, краљ Ирод оковао Светог апостола Петра. Вјерује се да су вериге у које је Свети Петар био окован чудотворне и да доносе исцјељење онима који их дотакну. Вериге су вијековима биле чуване као свети реликвијар, док се убрус којим су вјерници брисали Светог Петра током мучења, нажалост, касније изгубио.

ПРАЗНИК ОБИЧАЈА И ВЈЕРОВАЊА Часне вериге се у многим крајевима Србије сматрају значајним празником, а уз њих су везани бројни народни обичаји и вјеровања. У Поповом пољу Срби на овај дан не обављају теже послове, док жене посте. У Горњој Пчињи се овај празник посебно поштује као заштита од града. Према старом народном вјеровању, од данашњих Веригa почиње топлије вријеме јер, како се каже, Бог усијаним веригама загријава земљу. На Косову и Метохији се празник слави из различитих разлога – неки га обиљежавају у знак заштите од куге, други због стоке, а сточари га нарочито поштују.

ШТА НА ДАНАШЊИ ДАН НЕ ТРЕБА РАДИТИ? Са Часним веригама повезана су и многа народна вјерoвања. Вјерује се да на овај дан дивље звијери не нападају људе и да није добро шити одјећу. Они који обуку одијело сашивено на Часне Вериге, према народном вјеровању, могу настрадати од грома. Један од обичаја је и везивање кућног прага ланцима, чиме се, како се вјерује, кућа штити од злих сила. Такође, није препоручљиво путовати, јер би то могло донијети несрећу – народ каже да на овај дан путници могу страдати од грома, а вукови напасти стоку. Иако Часне вериге нису црвено слово у календару Српске православне цркве, вјерници ипак поштују бројне обичаје и забране, док кућни послови остају дозвољени.