Српска православна црква /СПЦ/ прославиће сутра празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.
Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.
Након смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину.
У Епивату је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће изљечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.
Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.
Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцјељења.
На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.
Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број љековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и љековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, мјесту гдје су њене мошти дуго почивале.
Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, гдје се сваке године, послије литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Народна вјеровања и обичаји
Народна вјеровања кажу да на дан Свете Петке не смије да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на тај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник вјерујући да ће им светитељка помоћи.
У београдском насељу Железник налази се чудотворни извор велике хришћанске светитељке – Свете Петке.
Легенда каже да је извор настао као израз захвалности оца, због чудесног излечења своје болесне кћери.
Богати и угледни остружнички трговац овим путем често је водио код љекара своју ћерку, слијепу од рођења. На једном од таквих пропутовања, застали су поред извора мало да се окријепе, умију и попију мало хладне изворске воде. Следеће јутро, дјевојчица је узвикнула да види свјетлост. Ту ноћ у сну трговцу се јавила Света Петка. Као знак захвалности, на том мјесту богати трговац је уредио извор и поставио мермерну икону Свете Петке.
Према предању, чудотворни извори Свете Петке настали су приликом преношења њених светих моштију, из Цариграда, преко Србије, даље путем за Румунију до града Јаши.
На свим мјестима где је поворка застајала да преноћи, настајао је чудотворни извор са светом и љековитом водом.
Вјеровања на вече уочи Свете Петке
Према народном вјеровању вече уочи Свете Петке има посебно значење. После вечере обично се иде на спавање. Обавезно се треба три пут прекрстити, па изговорити молитву: ”Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нам ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе биједе невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!
Овако се обично молио само домаћин, а жене и дјеца се само трипут прекрсте. После молитве се спава. Глава се увијек током спавања окреће истоку, јер се тако ваља. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увијек се леже на десну страну, јер се тако ваља. Гдје има дјеце, соба се окади тамјаном, да се дјеца не би у сну плашила.
