Српска православна црква (СПЦ) данас обиљежава Крстовдан, празник посвећен сјећању на прве хришћане који су примили вјеру на почетку хришћанске проповиједи. Овај дан има посебно значење у календару црквених празника јер се везује за светковање Богојављења, крштења Исуса Христа у ријеци Јордан, те за дан Светог Јована Крститеља.
Крстовдан се увијек обиљежава уочи Богојављења, 18. јануара по новом календару, и спада у непокретне празнике. Иако није обиљежен црвеним словом, попут Крстовдана 27. септембра који слави проналазак Часног крста, на којем је на Голготи разапет Исус Христос.
ОБРЕДИ И ОБИЧАЈИ ЗА КРСТОВДАН
У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, што прати свечано богослужење. Освештана “крстовданска водица” традиционално се дијели вјерницима, који је чувају у својим домовима ради здравља.
Крстовдан је строго посни дан, без обзира на то који дан у недјељи пада. Вјерници посте у знак духовне припреме за велики празник Богојављења.
У неким крајевима постоји обичај да се крст потопи у воду и унесе у цркву. Ако се вода смрзне, то се тумачи као знак родне и здраве године, док одсуство леда симболизује оскудну и болешљиву годину.
СИМБОЛИКА ПОВЕЗАНОСТИ СА БОГОЈАВЉЕЊЕМ
Крстовдан уочи Богојављења подсјећа на почетак Исусове јавне проповиједи, након што га је Свети Јован Крститељ крстио у Јордану. Овај празник је прилика за духовно чишћење и припрему вјерника за прославу Богојављења, једног од највећих хришћанских празника.
Српска православна црква и њени вјерници овим празником чувају традицију и вјеру, подсјећајући се на коријене хришћанства и значај крштења као духовног преображења.
infoprijedor.ba
