Под покровитељством Града, Српска православна црквена општина Приједор расписала је у децембру конкурс за најбољи литерарни и ликовни рад, као и за најљепши ћирилични краснопис. Међу бројним талентованим учесницима, посебну пажњу жирија привукао је литерарни рад Дина Кричковића, ученика 4. разреда Електротехничке школе, који је освојио прво мјесто на конкурсу посвећеном Светом Сави.

Поводом ове награде, Дино је дао кратку изјаву за наш портал, истакавши колико му значи ово признање:
– За мене је ово велики успјех и јако сам срећан због тога. Писати о Светом Сави за мене је био одмор за моју душу – нагласио је Дино. Његов литерарни рад, који је освојио срца жирија, можете прочитати у наставку текста.
Стојим пред иконом Светог Саве
Стојим пред иконом Светог Саве, у тишини собе испуњене мирисом тамјана и свјетлошћу свијеће која пламти. Просторија је мала, али као да у себи носи бескрај. Икона је стара, оквир мало нагризен временом, али лик Светитеља блиста као да је тек насликан. Његове очи, дубоке и пуне топлине, као да читају најскривеније тајне мога срца. У том погледу налазим утјеху и снагу, одраз божанске мудрости и бескрајне љубави.
Размишљам о томе ко је био Свети Сава. Принц, монах, духовни вођа – али и много више од тога. Његов живот био је пут који је тражио највећу могућу храброст. Одустао је од богатства и удобности двора да би кренуо у непознато, да би служио Богу и свом народу. Шта га је то водило? Каква је то сила у њему горјела? Можда је то била она иста сила која данас покреће све нас када се сјетимо његовог лика – сила љубави, вјере и вјечне наде.
Док стојим пред иконом, приче о његовом животу испуњавају ми мисли. Видим младића који је одлучио да напусти раскош дворца и крене у светогорске манастире да тражи смисао изван пролазног богатства. Видим монаха који је својом мудрошћу, смиреношћу и добротом освојио срца и пријатеља и непријатеља. Видим духовника који је поставио темеље српске цркве, али и учитеља који је знао да будућност једног народа зависи од знања, правде и слоге.
Свети Сава није био само светитељ, него и узор, симбол љубави и жртве за више циљеве. Његов живот и дјела уче нас да будемо храбри, да тражимо истину и да вјерујемо у боље сутра. Његова снага лежи у томе што је схватио да је права вриједност у давању, у љубави према ближњима и у служењу Богу.
Свети Сава је наш путоказ, наш водич, наш заштитник и вјечни узор. Стојим пред њим испуњен захвалношћу и љубављу. Његов лик, тако миран и снажан, као да ми шаље поруку. Његова рука, која изгледа као да благосиља, обавија ме осјећајем сигурности и подршке. А његове ријечи, иако неисказане, одзвањају у мом срцу: „Будите храбри, вјерујте у себе и у друге. Не бојте се препрека, јер снага лежи у слози, љубави и истини. Знање и вјера ваш су највећи ослонац”.
Сјећам се његових подвига – школâ које је подизао, цркви које су постале духовна огњишта народа, књигâ које су шириле свјетлост у вријеме таме. Колико је само вјере било у његовим ријечима, колико је наде улио у срца свога народа! Његова дјела су нам остављена као драгоцјени дарови, путокази који нас воде ка истини и свјетлости.
Док га гледам, чини ми се да његове очи оживљавају. Као да ми говори: „Не бој се, дијете. Научи да волиш, научи да прашташ, научи да вјерујеш у добро. Његуј своје знање, јер оно је највеће благо које имаш. Помажи другима, јер само тако ће твоје срце остати чисто”. Његове ријечи одзвањају у мени као ехо који не престаје, као мелодија која даје смисао мом постојању.
Молим се пред његовим ликом. Молим се за снагу да будем бољи човјек, да чувам вјеру и поштујем насљеђе које је оставио. Желим да будем достојан његових идеала, да у свом животу пронађем пут којим је и он корачао. Његов живот није био лак, али је био испуњен смислом.
Свети Сава ме учи да будем храбар, да вјерујем у своје могућности, али и да вјерујем у људе око себе. Учи ме да не одустајем пред препрекама, да се борим за правду и добро, да се трудим и да будем бољи сваким даном. У његовим ријечима налазим снагу да разбијем своје страхове и побиједим слабости које ме спутавају.
Док стојим у тишини, осјећам да ме обавија необична свјетлост, она која се не види очима, већ она која долази изнутра, она која се осјећа душом. То је иста она свјетлост коју је Сава ширио кроз свој живот и коју полако откривам у себи. Захваљујући њој, осјећам мир и снагу да корачам даље. Знам да никада нисам сам, јер насљеђе Светог Саве живи у мени и у сваком ко поштује вјеру, истину и љубав.
Свети Саво, ти који си био свјетлост у временима таме, молим те, води ме својим путем. Покажи ми како да истрајем, како да останем на путу истине и љубави, како да побиједим све препреке у животу. Стојим пред тобом, са надом и вјером у срцу, вјерујући да ће мој труд, моја љубав и искреност учинити да будем достојан твога имена и твојих идеала.
Дино Кричковић IV1
ЈУ Електротехничка школа Приједор