SRPSKA pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Marka, pisca jednog od četiri jevanđelja. Markovdan se uvek slavi 8. maja. Za Markovdan se od davnina vezuju mnogobrojni običaji i verovanja.

Prema verovanjima na današnji dan ne treba raditi u polju, takođe u narodu je rasprostranjeno verovanje da ne treba spavati preko danka, kako se ne bi spavalo preko cele godine. Izuzetak su oni koji su tokom dana spavali na Đurđevdan, u narodu se kaže da bi oni trebalo da “odremaju” i sutra kako bi se “poništilo dejstvo”.
Među Srbima vlada verovanje koje kaže da ako je neko Đurđevdan dočekao u krevetu, što znači da će ostatak godine biti dremljiv i bolešljiv, onda bi taj trebalo i na Markovdan da odspava, jer će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti. Na Markovdan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine, izuzetak su oni koji su već “zgrešili” i spavali na Đurđevdan.

Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina, a verovalo se da će onoga ko danas greši i ne poštuje apostola Marka stići kazna. Kazna će biti oluja i gromovi koji bi mogli da mu uništiti imanje. Upravo zbog toga zemljoradnici ne rade na svojim imanjima. Ovaj dan su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu. Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito.

Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved Marko potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.

Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, čiji se broj višestruko povećao. Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: “Povucimo vola u obor”. Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: “Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj”, a Marko mu je odgovorio: “Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste”.

Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: “Povucimo vola u obor”. Iznuren i izmožden, Marko je izustio: “U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj”, i umro, 68. godine u Aleksandriji. Sarkofag svetog Marka nalazi se u Veneciji u crkvi posvećenoj ovom jevanđelisti.

Molitva svetom apostolu i jevanđelistu Marku
O, sveti Marko, sveto pero Presvetog Gospoda, Svetog Evanđelja spisatelju i učitelju Vaseljene, apostole i mučeniče Hristov!

Evo mi, koji smo zbog bezbrojnih grehova nedostojni Neba i Zemlje, skrušeno u molitvi tvoju Nebesku pomoć ištemo. Jer si ti zbog svog uzvišenog i mučeničkog života pred sam Gospodnji presto stao i imaš slobodu da Ga moliš za nas grešne.

A mi, koji smo sve darove Božije u sebi unakazali, kako da Mu se za pomoć obratimo, kako da Mu kažemo: Pomozi i oprosti! Stid nas je, sveti Marko, ali i strah veliki, jer ko sa tolikim gresima pred Boga Silnoga sme da stane.
Stid nas je i tebe, evanđelisto Božiji, jer i ti si izvor svake čistote i pravde, ali ti iapk prinosimo ove reči sa nadom da ih nećeš prezreti, makar koliko na smrad greha mirisale.

Jer sećajući se tvoje hrabrosti kojom si po demonskim zborištima tamu mnogoboštva razgonio i bezbrojne duše iz pakla najdubljeg izvodio, stajemo pred tebe, pred tvoju moćnu zaštitu i vapijemo ti: Pomozi nam, apostole Božiji, i ove zle sile koje nas zbog naših grehova sa pravom gone,odagnaj silom blagodati Hristove. Pomozi, evanđelisto Gospodnji, nama koji smo nekad bili stvorenja Božija, ali smo po volji svojoj i ludosti otišli u „zemlju daljnju“ i postali duhovni mrtvaci da oživimo i da se Bogu vratimo.

Neka oni najčistiji izvori Nebeski, koje izobilno toči tvoje Sveto Evanđelje, neprestano natapaju naše okorele duše svojim vodama večnosti i svojim najuzvišenijim istinama i blagodaću Sina Božijeg i Sina Čovečijeg, Čiji si ti smerni sluga bio.

Neka te vode Nebeske speru sva zla, sve nečistote, sve smrti koje su se ugnezdile u nama i neka Duh Sveti siđe u nas kao u banju Siloamsku i izleči nas da bi sa radošću i nadom jednom dočekali poziv da pođemo u Otadžbinu Večnu.

Pomoli se Gospodu, o sveti evanđelisto i apostole Marko, da makar i po cenu bezbrojnih muka i patnji zbog nebrojenih grehova koje učinismo, ispravimo život naš i zagladamo sve prestupe protiv pravde Božije. I da jednom kada budemo prilazili strašnom sudištu, na kome ćeš i ti sa ostalim evanđelistima sedeti, ne čujemo onu strašnu Hristovu reč: „Idite od Mene, prokleti, u oganj večni“ – nego onu najradosniju i najblaženiju: „Hodite blagosloveni Oca Mojega, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta“.

O, kada bi tu reč i čuli mi, nedostojni od svih, pa da slaveći tvoje sveto ime, sveti Marko, sveradosno proslavljamo i beskrajno Milostivog i Dobrog Boga, Koji u Svetoj Trojici večno prebiva, Oca i Sina i Svetoga Duha, kroz sve vekove koji nikada neće proći. Amin.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here