– Nikad nisam ni sanjao da bih mogao ovoliko vremena provesti u kući. Sad znam kako je ljudima u zatvoru. Za mene koji sam navikao i radio svaki dan, ovo je jako velika promjena-, kaže Shmuci, tattoo majstor na pitanje kako preživljava vrijeme izolacije. Dodaje da mu je prvih 15-tak dana pasalo, da se odmori i napuni baterije.
– Ali sada već nakon 50-og dana postaje jako iritirajuće. Konstantno crtam, i tetoviram, pretežno po bananama da bih ostao u formi, kad ne mogu po ljudima jer je zabrana rada-, kaže Shmuci.
Sretan je što nije sam u kući i što mu društvo prave vjerenica i pas.
– Mislim da bi se nas dvoje posvađali do sada hiljadu puta ali ker je tu pa nas uvijek nekako razveseli-, dodaje Shmuci mišljenja da je pozitivna strana ove situacije to što su se ljudi zbližili u svojim domovima.
– Imaju dovoljno vremena da razmisle o svemu. Šta, kud i kako dalje. Iskreno i sam imam mnogo poziva iz inostranstva da se prebacim gore i radim nakon ove situacije. Ali opet imam ovdje roditelje koji su u godinama i ako svi odemo ko će paziti na njih? Dal’ su oni to zaslužili? Nije to samo poslat ćemo im novac. Gubi se ta nit ljubavi koja je u nas ulagana godinama i koja je došla na red da se vrati-, kaže Schmuci.
S druge strane kao vlasnika male zanatske radnje ova situacija mu nije ni malo ugodna. Naglašava da računi pristižu, prihoda nema, a živjeti se mora.
– Zabrana rada dosta utiče na nas a taj minimalac koji ćemo dobiti od države kao pomoć za mjesec april je samo mali dio potrošačke korpe. Ali hvala im i na tome, obzirom da smo mi jedna mala država koja ima ogroman aparat kao najveći potrošač budžeta. Mislim da bi bilo dobro da se preko IRB-a privrednicima omoguće neka podsticajna kreditna sredstva kako bi njihovo poslovanje ponovo nastavilo sa radom. Drago mi je da vidim da se ljudi udružuju da bi pomogli u ovoj situaciji. Velik broj volontera koji su spremni pomoći starijim licima, voćarima koji svakodnevno vrše dezinfekciju grada, medicinskim radnicima,….a i mnogim drugima. Mi smo narod koji preživljava sve i navikli smo na krize. Mi bez krize ne znam kako bi opstali. Nismo mi navikli da nam sve bude potaman-, kaže Goran Jeftić Schmuci.
