Zvuči prosto nemoguće, ali je istinito. Prijedorčanin, ime i prezime poznato portalu Infoprijedor.ba, u jednom danu postao je dva puta sretni dobitnik. Ne bi da nije imao fiksini telefon. A to je opet lako objašnjivo, jer penzići više vjeruju fiksnoj od mobilne telefonije. A najbolje je kad spoje oboje.
Tad niko sretniji od njih. Valjda ostala navika iz Titovog doba kada je je statični telefon bio predznak solidnog statusa. No, da se mi vratimo ovom našem penzioneru, sretniku. Ustane čovjek ujutro, solidno naspavan, nešto prezalogaji, lagano, za doručak, malo prelista stare novine… Kad zvoni telefon. Javi se sretan i zbog toga, jer ovaj fiksni sve rjeđe zvoni, a s druge strane slušalice umiljat ženski glas mu saopštava da je sretni dobitnik elektro prsluka.
Potrebno je samo da dođe na ručak, koji je takođe besplatan, ali nikako sam već u društvu nekog, druga ili drugarice, da odsluša prezentaciju, malo nešto doplati pa kući s prslukom kojeg ne smije dohvatiti voda… Nekoliko sati kasnije, istog dana, penzioner iz naše priče još jednom je dobio prefiks sretnik. Digne opet slušalicu, onog istog fiksnog telefona, kad s druge strane opet ženski glas:
„Vi ste naš sretni dobitnik. Dobili ste masažer koji košta 176 maraka. No za vas je besplatan, samo trebate platiti troškove dostave koji iznose 35 maraka. I masažer je Vaš“. U trenucima dok je ženska s druge strane žice uzimala vazduh penzioner joj je pokušavao objasniti da taj isti masažer, na akciji, košta 27 maraka, bez bilo kakve dostave. I da ovaj koji mu nude „džaba“ ne želi. Nabjeđivanje i ubjeđivanje je potrajalo.. dok žena nije shvatila da penzioner ne želi da bude njihov sretni dobitnik.
Jer i budali je jasno da je najskuplje ono što ništa ne košta. Sad slušalicu svog fiksnog telefona diže mnogo opreznije, u strahu da mu se neće zakačiti još jedna titula sretnika. Jer i one dvije u jednom danu su mu bile previše.
